На крајњем северу Баната, на левој обали реке Тисе, простире се новокнежевачки парк. Заједно са дворцима племићких породица које су ту живеле чини непоновљиву целину склада, природе и градитељске баштине овог поднебља. Објекти који се налазе у парку су под заштитом државе као споменици културе. Дворац Сервијцки-Шулпе (данашња зграда Суда) заштићен је 1952. године на предлог Покрајинског завода за заштиту споменика културе из Новог Сада као културно добро великог значаја. Новокнежевачко племство живело је у куријама и дворцима изграђеним на обали Тисе у сеновитом парку, препуном егзотичног дрвећа и цвећа, иза високих зидина, у затвореном кругу раскоши. Мало је насеља у Војводини у чијој прошлости сусрећемо толико племићких породица као у Новом Kнежевцу. Kао најзаслужнији за изглед парка издваја се Емил Талијан. Kао велики авантуриста, светски путник, страсни ловац, доносио је из разних крајева света биљке које је садио у парку и сам водио бригу о њима. Такође се издваја и Kатарина Миланковић-Паћански „де Висак“ која је живела у дворцу Сервијски. Она је радила на уређењу дворца, како ентеријера, тако и екстеријера. Ангажовала је врхунске баштоване који су се трудили да уреде парк по узору на бечке дворце. Обрађен у еклектичном тј. мешовитом стилу комбиновањем елемената пејзажног (енглеског) и геомеријског (француског) стила, представља најзначајнију зелену површину у Новом Kнежевцу Поред аутохтоних и алохтоних врста имамо присутне и егзоте. Заступљеност дендрофлоре огледа се у виду дрвореда, солитерних стабала, групе стабала као и слободно распоређених примерака у циљу партерног уређења.
Фотографије у власништву Народне библиотеке Бранислав Нушић у Новом Кнежевцу
