На старом култном месту крај Тисе – где су, према предању, Турци спалили српски манастир – подигнута је у XVIII столећу капела у виду једнобродне грађевине са полукружном олтарском апсидом и кулом над западним делом храма. Највећу вредност новобечејске капеле представља покретни материјал, сачуван изгледа из старијег храма. Посебно занимљив је триптих са почетка XVIII века (конзервиран 1965. године), код кога је на централном пољу приказан Св. Ђорђе како убија аждају, док су на бочним крилима приказане сцене из светитељевог живота. Царске двери, распеће и престона икона Св. Јована делови су старијег иконостаса и чувају се у „Манастиру“ поред низа других икона непознатих аутора с краја XVIII и почетка XIX века.
Републички завод за заштиту споменика културе – Београд.
Фотографије у власништву Туристичкe организацијe општине Нови Бечеј
Фотографије у власништву Националног центра за дигитализацију - Београд
